POVRATAK U BUD(UĆ)NOST

Skoro da smo skinuli maske sa lica i oslobođeni hrlimo ka starom dobrom životu. Sve se više družimo, sve nas više ima na jednom mestu; otvoreno sanjamo odmore i putovanja. I dok virus sve više popušta sa njim popušta i naša pažnja. U želji da što pre zaboravimo, nesvesno odlučujemo da na covid-mesece ne mislimo. Sve manje pazimo na odstojanje i gužvu, poručujemo svetu da smo odlučni da se vratimo u život pređašnji. Pošto-poto. Međutim, hteli-ne-hteli, nova sadašnjost je već uveliko stigla. Nova normalnost. Mnogi od nas su nezadovoljni i uplašeni…pitamo se šta bi sa dobrom starom, nazovi normalnošću?!

MOĆ SADAŠNJEG TRENUTKA

I tako, u jednom potezu smo grubo iščupani iz svoje bliske prošlosti. Ma kakva da je bila, i dalje želimo u nju da se vratimo. Udobna, poznata i samo moja, mislimo tiho, nezadovoljni dok nam prete tamo nekom novom sadašnjosti. Ali da vratimo pažnju na pažnju. Možda se pitate zašto je bitno da budemo (i ostanemo) pažljivi, kad je skoro sve pa završeno?! Koga zanima da bude pažljiv baš u ovom trenutku…zašto je to uopšte važno? Važno je da budemo prisutni u sada. Sadašnjost je jedini trenutak koji imamo. Sve drugo je neizvesno. Prošlost ubrzano bledi, još brže se zaboravlja. Budućnost je neizvesna i zagonetna. Jedini trenutak koji zaista imamo je ovaj današnji. Sadašnji trenuci čine naše živote; ti momenti čine naše životno iskustvo. Samo sada možemo da menjamo sebe i okolnosti. I da učimo iz iskustva. Da planiramo budućnost. Zato je važno da znamo kako da fokusiramo pažnju, na svestan način. Važno je da znamo da imamo svu slobodu da izaberemo na šta ćemo je usmeriti; i šta i kako hoćemo sa njom da radimo. Jer, kad naša pažnja nesvesno odluta, tada je naš mozak verno prati. I tada nam nesvesno kreira život. Kako istrenirati sopstvenu pažnju da nam bude od koristi?

Budite svesni da ste slobodni da kad god osetite potrebu, na trenutak zastanete, udahnete i oslušnete sebe i druge.

FOKUS NA DAH 

Pouzdan, a jednostavan način da ukrotimo pažnju jeste obraćanje pažnje na sopstveno telo i dah. Kad dišemo to činimo samo u sadašnjem trenutku. To nam omogućava da budemo budni umesto izgubljeni u dalekim mislima. Praćenje daha je najjednostavniji način da zastanemo, da pauziramo; tzv. svesno disanje predstavlja najbrži način da smirimo nervozu, strah, ili možda želju da iskalimo bes…mnogo toga možemo da obuzdamo i kontrolišemo, uz samo par svesnih udaha i izdaha…proverite sami…

1. za trenutak (za)stanite ili sedite, na način da budete uspravni, opuštenih ramena, obraćajući pažnju na vrat i glavu…ispravljenih leđa, osećajući karlične kosti na stolici. Ako stojite, neka su noge razmaknute u širini kukova, ruke se odmaraju pored tela. Stopala su čvrsto na zemlji…osećajući zemljinu težu…sopstveno uzemljeno telo, centrirano i stabilno.
2. lagano dišite, osećajući svoj dah koji putuje-od nosnica do stomaka…ispunjavajući telo…i nazad, izdišite svojim ritmom…i to je sve…samo bivajući svesni disanja…ostajući uz dah, i još jedan…i sledeći…
3. nakon par trenutaka, premestite svoju svesnu pažnju sa disanja na okolinu…ljude koji nam se obraćaju…biti svestan okruženja, i sebe u istom…oslušnite i osmotrite ljude oko sebe. Zapitajte se šta je ono što je potrebno da se učini, ili ne, u datom trenutku. I zatim produžite dalje. Spremno nastavite sa svime što ste radili.