KAKO DO PROMENE?

Don’t just change, transform. ― Roy T. Bennett, The Light in the Heart

Mindfulness je odgovor. Mindfulness (puna pažnja) je danas, više nego ikada, potreban poslovnom svetu. Pre svega kao podrška unutarnjoj edukaciji – ne samo lidera, već i zaposlenih. Ali kako, u uslovima različitih neizvesnosti sa kojima se upravo suočavamo, uopšte “doneti” Mindfulness u radno okruženje?

Ako pogledamo strukturu kompanija kao što su #Google i #Linkedin, primetićemo da se u njima nalaze odeljenja koja imaju za cilj da integrišu mindfulness-a sa postojećim biznis modelom.

#ScottShute, Direktor programa za mindfulness i saosećanje u Linkedin-u (Head of Mindfulness and Compassion Programs), govori o potrebi da se promene na poslu (ali i poslovne promene) čine iznutra ka spolja. Osnovni motiv koji ga pokreće glasi: “Changing Work from the Inside Out.“

Savremeni trendovi u poslovanju oblikuju stavove da okruženje, u kome živimo i delamo, moramo posmatrati iz perspektive postizanja opšteg blagostanja. I kod nas – sada i ovde – više nego ikada su potrebni društveno odgovorni i s(a)vesni direktori i lideri. Društveno odgovorna, moderna i osvešćena poslovna zajednica (okrenuta ekologiji i samoodrživom razvoju) odlučno se kreće u pravcu neophodne međusaradnje.

“Kooperacija, a ne (samo) konkurencija“, neosporni je slogan etičkog poslovanja koji donosi rezultate.

Saradnja sa kolegama, drugim ljudima i svetom oko nas, nije pitanje pomodnosti “razmažene“ savremene civilizacije. Saradnja predstavlja imperativ sveopšteg opstanka.

Postavlja se krucijalno pitanje: koje su to mindfulness (pomnost, pažljivost) veštine potrebne modernim liderima, da bi se uopšte postiglo ovo dijalektičko jedinstvo suprotnosti? A da se pritom bude i ostane uspešan u poslovanju?

Izdvajaju se 3:

1. Veština pounutrašnjavanja saosećanja – lideri u organizacijama i kompanijama bi trebalo da usvoje veštinu usvajanja principa saosećajnosti. Gde se koncept (samo) “JA“ menja modelom (svi) „MI“. Saosećanje ne predstavlja patetičnu ideju, već neophodni humanistički princip; ono pretvara razumevanje (sebe i zaposlenih, organizacije i društva u celini) u direktnu akciju.

2. Veština prihvatanja i otelotvorenja sebe – predstavlja princip autentičnosti. Biti prisutan u sopstvenom telu. Kad znamo šta se dešava sa nama iznutra, tada možemo lakše spoznati i prepoznati dešavanja u drugima i samom timu. A tada dobijamo prostor da delujemo, menjamo i transformišemo.

3. Veština bivanja u sadašnjem trenutku. Biti prisutan. Za sebe i za druge. Od života ne praviti problem. Već koristiti život kako bismo od sebe i tima dobili ono najbolje! Inspirišimo! Živimo uverenje da svako može da pogreši. I da svako u timu može da napravi uspeh. To je način da članovima tima/zajednice/društva budemo istinska podrška.

Dr Jon Kabat-Zinn kaže da dok dišemo, u svakome od nas ima više ispravnog nego pogrešnog. Ma kako nam se to činilo nemoguće, ovo načelo predstavlja ultimativnu ljudskost – načelo sa kojeg se polazi i stiže do promene.

I na kraju, promene postižemo mindfulness praksom. Promišljeno i sa punom pažnjom. 

Možda nije lako, ali je jednostavno.