U urbanim džunglama 21. veka nas ljude više ne vrebaju četvoronožni predatori. Sada postoje neki novi izazovi i opasnosti kojima smo svakodnevno izloženi. Digitalno doba je počelo da menja izgled ljudskog tela – naše kičme su sve krivlje, u podnožju naših stalno savijenih vratova, nam rastu tzv. rogovi, dok isto vreme, palčevi naše dece stiču neku novu pokretljivost. Pa ipak, sveopšta digitalizacija, i pored svega, nije promenila naše 200,000 godina stare reakcije na stres. Mi, tzv. moderni ljudi, na stres reagujemo po istim onim biološkim mehanizmima, po kojima su to činili i naši daleki rođaci iz savana i prašuma. Tadašnji lovac je pri susretu sa lavom reagovao na isti onaj način na koji današnji poslovni čovek reaguje kada mu stigne e-mail kritične sadržine. Reakcije naših nervnih sistema, mozgova, hormona i emocija, bez obzira na okolnosti koje su ih izazvale, su apsolutno identične. Naši biološke strukture su već milenijumima neizmenjene…“udri ili beži” metoda, inherentna celom životinjskom svetu, je i danas legitimna za opstanak ljudske vrste.

PRITISNUTO JAČE VIŠE ISKAČE

Dr. Hans Selye je još daleke 1950-te godine, prvi popularizovao termin stres, koji se zasnivao na njegovim opsežnim psihološkim istraživanjima, u kojima je ispitivao ponašanje životinja u uslovima kada su bile povređene ili izložene različitim ekstremnim uslovima. Danas, ovim terminom označavamo različite vrste pritisaka koje trpimo i podnosimo u životu. Nažalost, korišćenje ove reči ne ukazuje na činjenicu da li je stres uzrok pritisaka koji osećamo, ili je stres koji osećamo njihova posledica. Tačnije, da li je stres stimulans ili odgovor na stimulans. Ono što je svakako poznato jeste da je stres nespecifični odgovor organizma na svaki pritisak ili zahtev, odgovor našeg uma i i tela, bez obzira koju vrstu prinude doživljavamo. Međutim, stvari se komplikuju onog trenutka kad shvatimo da se stres pojavljuje i kao rezultat unutrašnjih procesa. Na primer, naše misli i emocije takođe mogu prouzrokovati stres. Pod određenim uslovima, jedna ista misao ili emocija, mogu biti i odgovor na spoljni stimulans, kao što takođe mogu bti pokretači stresa. A naš organizam ne pravi razliku između spoljnog i unutrašnjeg izazivača. Pa ipak, “ah taj stres”, je takođe i neizbežni i prirodni deo života kao takvog. Stres, baš kao ni gravitacija sa kojom uspešno živimo i o kojoj baš mnogo ne razmišljamo, sam po sebi nije ni dobar ni loš.

BURNOUT ILITI IZGARANJE NA POSLU

Međutim, postavlja se pitanje koliko se danas uspešno nosimo sa stresnim životnim trkama, ili čak možda ubrzano gubimo korak sa njima? Juna 2019. je Svetska Zdravstvena Organizacija uvrstila tzv. “burnout syndrome“ na svoju zvaničnu listu bolesti. Ovaj sindrom (“izgaranja na poslu”) SZO opisuje kao stanje prouzrokovano hroničnim stresom sa kojim se zaposleni svakodnevno susreću. Hronični stres i njegove posledice su danas vodeći uzrok smrtnih slučajeva u razvijenim zemljama. Stres, osim na fiziološkom, deluje i na psihološkom planu. Pod određenim uslovima, naš pokušaj da odgovorimo na pritiske ili okolnosti, bez obzira na njihov uzrok, mogu dovesti do bolesti i opšteg sloma. Iz ovoga proizilazi da što više obraćamo pažnju na efikasnost naših napora da se nosimo sa stresorima koje doživljavamo, to smo više sposobni da se odbranimo od neregularnosti, bolesti i obolevanja. Opšte pravilo, koje važi za izloženost stresnim psihološkim faktorima, jeste ono koje kaže – način na koji opažamo stvari i način na koji se sa njima nosimo, predstavlja ključni momenat u tome koliko ćemo stresa iskusiti. I to je dobra vest! Svi MI imamo moć da balansiramo i upravljamo svojim unutrašnjim resursima, za suočavanje sa stresom kao i izazivačima stresa. Zdrav životni stil i navike, u kombinaciji sa zdravim međuljudskim odnosima (pre svega podrška porodice i prijatelja), jačaju našu sveopštu otpornost i amortizuju naša stresna iskustva. Ono što nam preostaje jeste da naučimo i ovladamo onim tehnikama i načinima koji će povećati našu sposobnost za suočavanjem i nošenjem sa stresnim izazovima. Jer, stres ostaje ovde; on je neizbežni deo života svakog od nas.