Kako bi bilo da se jednog jutra, koliko već sutra, probudite bez pomoći sata/budilnika/ukućana? I da kad se probudite, ostanete u krevetu leškareći, osećajući madrac ispod svojih leđa…zemljinu težu koja vas drži… da se možda podsetite svojih snova, da oslušnete svoje telo, da osetite svoje mišiće, dodirnete svoje lice…oči do kojih dopire svetlost, i duboko udahnete i izdahnete…i opet…udah…izdah… i da obuhvatite pogledom svoju sobu…i dok ustajete, (p)ostanete svesni svojih pokreta i okreta, dodira papuča ili patosa na stopalima, i dok nameštate krevet osetite prekrivače i tkaninu na prstima, i da gledajući kroz prozor upijete boje novog dana, neba, grada, ulice, i unesete u sebe zvuk ptica, možda buke, glasova i automobila što dopiru do uha…
I dok se tuširate, osetite hladan ili topli mlaz vode na svojoj koži, miris kupke, sapuna, obrišete izmlaglicu sa površine ogledala, posmatrajući svoj odraz kao da ga vidite po prvi put, i da se osmehnete još jednom, ako već niste…i potom lagano nastavite sa ovim jutrom…možda pripremite šolju svog omiljenog napitka, i uzmete gutljaj istražujući dubinu ukusa i mirisa…i u miru, tiho – samo budete – ovog jutra, baš tu i ovde, i vi u njemu…
Dobra jutra su ona jutra koja počinju lagano, u kojima smo zahvalni što smo uopšte tu, što dišemo, zahvalni na novoj prilici da učinimo nešto dobro za sebe i druge, što smo svesni da možemo da donesemo nove, bolje i hrabrije odluke. Ovo današnje jutro je sasvim jedinstveno i neponovljivo. Ovakvo BUDNO i obično JUTRO, jeste Mindful jutro, bez žurbe i trke, bez prinudnih misli o zadacima i obavezama u danu pred nama…to je samo čista svesnost o trenutku SADA i OVDE …i pravi momenat da SAMO BUDEMO…želim vam DOBRO JUTRO, svako jutro!
